Drhtaj duše - 6. poglavlje
Na to ime se Joy naglo okrenula. Šokirala se. ugledala je dečka kraj kojeg se probudila na brodu. Gledala je u njegove tamne oči dok joj je srce ubrzano kucalo, a pomalo joj je nestajalo zraka. Časopis, kojeg je držala u ruci, joj je polako počeo kliziti jer su joj se ruke znojile od uzbuđenja i straha. Pao joj je na pod i pomalo je poskočila od straha.
„Raul...“ –rekla je tiho.
„Joy...“ –uzvratio je Raul.
„Poznajete se?“ –upitao je Drake gledajući ih.
„Upoznali smo se na brodu.“ –odgovorio je Raul ne skidajući pogled s nje, kao niti ona s njega.
„Mauru i Virginiju, onda, poznaješ!“ –nastavio je Ralph.
„Bok, Raul!“ –nasmiješile su se.
„Tko bi rekao da ćemo te vidjeti baš ovdje!“ -nacerila se Maura.
„Da...“ –pogledao je u Joy, koja je gledala u pod, pa se okrenuo prema njoj. „Tko bi rekao...“
„Dobro si?“ –upitala je Virginia osmijehom.
„Recimo!“ –dodao je.
„Dolazim odmah!“ –Joy je sišla sa klupice.
Podignula je časopis sa poda, stavila ga je u torbu i požurila je korak udaljavajući se od njih. Društvo se okrenulo za njom. Dečki su bili pomalo zbunjeni zbog njenog ponašanja dok su cure znale što joj se mota po glavi. Raul je odmahnuo glavom, okrenuo se i potrčao je za njom. Joy je već bila kraj automobila. Srce joj je ubrzano kucalo i nije se mogla smiriti. Nije mogla predpostaviti da će se Raul pojaviti u njenu školu.
„Stani...“ –Raul ju je uhvatio za ruku.
„Molim te... Moram ići!“ –gledala je u pod.
„Zašto me nisi pričekala onaj dan?“ –upitao ju je.
„Žurila sam se...“ –promrmljala je.
„Ne laži!“ –povisio je ton. „Ne shvaćam te, Joy! Bilo nam je lijepo! Zašto si tako morala nestati?!“
„Da...“ –otključala je vrata. „Bilo nam je lijepo! Sad je sve gotovo!“
„Ne mogu vjerovati da si mi se sviđala!“ –uzdahnuo je. „Bila si drugačija, a sada... Sada vidim da si poput svih bogatašica!“
U onom je trenutku Joy podignula pogled prema njemu. Bio je ozbiljan. Njegov pogled joj je, također, pokazivao razočarenje. Šutili su, a Joy je odlučila prekinuti tišinu.
„Ništa ti ne znaš o meni!“ –zanijekala je, ušila je u auto i odvezla se.
Raul je gledao za njom. Bio je zbunjen, a onda je uzdahnuo i otišao je.
Joy se vozila. Nije mogla vjerovati da se Raul vrastio, a niti osjećaj koji se ponovno rađao u njoj. Bojala se tog osjećaja i čak ga je mrzila. Mrzila je osjećati nešto više od prijateljstva prema dečku. Vožnjom do kuće, razmišljala je o njegovim riječima. Suze su joj dolazile na oči. Kako je mogao reći nešto slično?! Kako je mogao pomisliti da je poput drugih bogatašica, a nije ju niti poznavao dovoljno da bi mogao presuditi.
Došla je kod kuće tim razmišljanjem. Odmah je potrčala na drugi kat, otvorivši vrata sobe. Izvadila je torbu iz ormara. U njoj je stavila majicu kratkih rukava i kratke hlačice, te cipelice za ples. Stavila ju je na rame i izašla je iz sobe. Potrčala je niz stepenice. Nikoga nije pozdravila, nego se odmah uputila prema garažama. Zazvonio joj je mobitel. Javila se.
„Pa gdje si ti?!“ –izderala se Virginia. „Dolaziš?“
„Evo me odmah. Morala sam ići doma!“ rekla je i spustila je slušalicu.
Odmah je stavile pjesme da sviraju i krenula je prema plaži i dralje razmišljajući o Raulu. Užasavala se osjećala kojeg će osjećati kad ga slijedeći put vidi.
Parkirala je auto kraj plaže i uputila se prema stepenicama. Zastala je. vidjela je Raula kako se dodaje s Adamom, Ralphom i Drakeom. Bio joj je neodoljiv kao i u onom trenutku kad se probudila kraj njega. Progutala je knedlu i spuštala se niz stepenice. Bila je nedalo od Adama, koji je upravo dodavao loptu jednom od prijatelja. Ljutito je potrčala k njemu i okrenula ga je prema sebi.
„Evo te!“ –nasmiješio se.
„Tko ga je pozvao?“ –upitala je Joy pomalo ljuto.
„Ja sam. Trener nam je rekao da mu pomognemo u uklapanju!“ –odgovorio je.
„K vragu...“ –uzvratila je tiho.
„Zašto ti toliko smeta?“- pogledao ju je. „Imala si nešto s njim da ga izbjegavaš?“
„Ako te zanima – jesam!“ –zanijekala je i putila se k prijateljicama koje su se smijale i pričale su.
Prolazila je kraj Raula i pogledi su im se susreli. Gledala ga je svojim plavim očima, a on je bio očaran kao i prvog trenutka kad ih je otrkio. Odmaknula je pogled s njega, a on je dodao Drakeu loptu i nastavljao se igrati s novim prijateljima.
„Dobro si?“ –upitala je Maura.
„Moglo bi se reći!“ –uzdahnula je i sjela kraj njih.
„Dečko je komad, Joy!“ –pogledala ju je April.
„Znam...“ –rekla je Joy.
„Zašto onda ništa nisi htjela s njim?“ –upitala je Virginia.
Joy ju je samo pogledla i odmaknula je pogled prema Raulu. I onda se pitala zašto nije htjela ništa s njim, a bio je dobar, sladak i jako joj se sviđao. Uzdahnula je. Trebala ga je zaboraviti i to pod hitno.
Imala je ples. Trenirala ga je otkad je bila mala. Mama je oduvijek htjela da se ona bavi plesom, pa ju je upisala još s tri godine. Nakon njene smrti je htjela odustati, ali Mika ju je potakla da nastavi jer bi njenoj pokojnoj majci bilo drago.
U petnaest godina je naučila sve plesove: od klasičnih do onih mernih.
Imala je cijeli podij za seve, pa se vrtila u piruetama, na pstima, držajući ravnotežu rukama.
„Dobro je, Joy!“ –prekinuo ju je ženski glas.
Joy je stala, a prigušena svijetla su se upalila. Žena ranih tridesetih godina, vitka i duge crne kose u repu, joj se približavala.
„Gotova si za danas!“ –nasmiješila joj se.
„Hvala, Jenny!“ –uzvratila je. „Vidimo se sutra?“
„Naravno!“
Joy je uzela torbu i izašla je iz dvorane. Sjela je u auto i umorno je krenula kući. Nije joj predugo trebalo. Stigla je odmah. Otišla je samo pozdraviti Miku. Na svu sreću, Theresu nije vidjela, a tate joj nije bilo ni traga. Odmah je otišla u sobu istuširati se i malo opustiti. Cijeli dan je bila izvan kuće i jedva je čekala ugodan tuš i mekani krevet. Kad je izašla iz kupaonice je legla na krevet. Htjela je zaspati, ali je razmišljala cijelo vrijeme o Raulu.
Na nekin način joj je bilo drago što ga je vidjela ponovno, ali bojala se njegove blizine i nije znala kako da se ponaša kad je on kraj nje.
Novi nastavci i ovdje:
TORRES
ZIVOT IDE DALJE
