Drhtaj duše - 39. poglavlje
Joy je sjedila u automobilu, prekrivenih očiju i osmijehom na licu razmišljajući koje joj je Raul pripremio iznenađenje. On je, krajičkom oka, gledao u svoju novu djevojku i sa smiješkom na licu je pratio cestom kojom su se vozili i išćekivao trenutak kad će joj pokazati što je cijeli dan skrivao od nje.
„Molim te, reci mi gdje me vodiš!“ –nasmiješeno će.
„Još nisi shvatila da ti neću reći?“ –upitao je Raul. „Otkad sam ti stavio povez si nastavljala s istim pitanjima!“
„Pa zanima me! Tebe nebi zanimalo da ti ja napravim iznenađenje, kažem ti za to, a ne želim reći o čemu se radi?!“
„Normalno da bi, ali odustao bi nakon petnaest minuta!“
„Molim te, Raul!“
„Šuti! Uskoro dolazimo!“
odmahnuo je glavom, ali nasmiješeno ju je pogledao dok je ona okrenula glavu i razmišljala je što joj on želi pokazati. Srce joj je ubrzano kucalo i bila je jako uzbuđena zbog toga, kad je odjednom osjetila da se auto zaustavio i zadrmao. Netko je otvorio vrata i uhvatio ju je za ruku.
„Zakorači polako.“ –začula je njegov glas. „Ne brini se, neće biti ništa loše, vjeruj mi!“
„Nadam se da neće jer ću te inače razbiti!“ –nasmiješila se.
Napravili su samo nekoliko korala, a onda je čula škripanje vratiju, a Raul ju je povukao sa sobom i vrata su udarila iza nje. Srce joj je ubrzano zakucalo čekajući trenutak kad će ugledati ono iznenađenje.
„Raul?“
„Ovdje sam.“ –rekao joj je i polako počeo odvezivati povez.
Polako je otvarala oči, ali tek kad joj je dečko rekao da to može učiniti.
„Iznenađenje!“ –začula je dernjavu.
Vidjela je sve svoje prijatelje ispred sebe i shvatila je da se nalazi u „Asu“ i da je to bilo iznenađenje, a doista se iznenadila jer nije očekivala da će ispred sebe ugledati osobe s kojima se čula prije izlaska i koje su je odbile. Jako se iznenadila jer su s njima bili dečki iz ragbijaške momčadi, koje je sve poznavala, navijačice i društvo iz dramske.
„Ha?“ –promrmljala je šokirano.
„Šokirana si?“ –Raul ju je poljubio u obraz.
„Jesam.“ –pogledala ga je. „Previše sam iznenađena!“
„Oprosti što smo te odbile, ali morale smo!“ –April ju je poljubila i snažno zagrlila.
„I morala sam kratko pričati jer mi je malo nedostajalo da ti kažem!“ –rekla je Virginia.
„Morala sam spustiti slušalicu umjesto nje jer sam shvaćala da bi ti mogla reći!“ –dodala je Maura.
„Znaći...“ –pogledala je u Virginiju. „Nema nikakvog dečka kod tebe?“
„Ne!“ –nacerile su se istovremeno djevojke.
„Za ovo smo se pripremali danima.“ –Raul ju je obgrlio rukom. „Jedva smo čekali da nam se pridružiš!“
„Da... Nedostajala si nam!“ –nastavio je Drake. „Drago nam je što si nam se vratila!“
„I nemoj pomisliti da nisam bio kraj tebe!“ –uzvratio je Adam. „Raul je večinom hitio biti s tobom, pa nisam imao puno prilika!“
„Volim te!“ –Joy ga je snažno zagrlila i podignula je glavu prema njemu. „Znam da si bio kraj mene kao i svi ostali i jako sam se iznenadila zbog toga!“
„Nećeš sada početi plakati?!“ –Raul joj se nasmiješio.
„Ma ne... Prašina mi je ušla u oči!“ –odmahnula je glavom i okrenula se.
Oči su joj se punile suzama jer su je prijatelji ugodno iznenadili i znala je da su se doista potrudili da je usreće jer je izašla iz bolnice. Znala je da im je stalo do nje i da je njoj stalo do njih jer su joj praktički oni bili obitelj.
Primjetila je nečije noge ispred sebe i podignula je pogled, pa je primjetila Raula koji joj se nasmiješio i snažno ju je zagrlio, a ona je ispustila suze.
„Prestani plakati, budalice!“ –Adam joj je stavio ruku na rame. „Nisi sretna zbog toga?“
„Sretna sam.“ –rekla je. „Zbog toga i plačem!“
„Super!“ –uzviknuo je. „A sada se zabavljaj jer dugo nisi!“
Klimnula je glavom i nasmiješila im se.
Sjeli su na uobičajeno mjesto s nekoliko boca alkohola na stolu. Glazba je bila ugodna, a atmosfera fenomenalna. Joy nije micala osmijeh s lica jer je shvaćala koliko je ona sretna što je dobila najbolje društvo, najslađeg dečka, a u obitelji se odnos napokon počeo pozitivno razvijati. Neko vrijeme je samo šutila i osmijehom promatrala svoje prijatelje koji su se smiješkali, smijali na sav glas dok su si prepričavali razne dogodovštine iz prošlosti i nisu micali osmijehe s lica. Bila je presretna što se probudila iz kome jer je shvaćala koga bi sve izgubila iz života da prestane, praktički, živjeti.
Dečki su se dogovorili kako će otići odigrati partiju biljara, pa su pozdravili svoje djevojke i otišli su od stola, ali se Raul vratio kako bi poljubio Joy i onda je potrčao za njima.
„I....“ –nacerila se April. „Ne misliš li da nam duguješ objašnjenje?“
„U vezi čega?“ –okrenula se prema njoj.
„U vezi Raula i tebe.“ –odgovorila je.
„Oh...“ –nasmiješila se. „Pa... jednostavno sam shvatila što je ispravno u životu!“
„Omg!“ –Virginia je odmahnula glavom. „Ova koma ti je možda dobro i došla!“
„Virginia!“ –viknula je Maura. „Jesi li ti normalna?!“
„Ne mislim na loš način!“ –zbunjeno će ona. „Mislim na to kako je dobro utjecala na tvoje ponašanje!“
„Slažem se s tobom.“ –klimnula je Joy. „Pomogla mi je jer sam odlučila što je ispravno i... Učinila sam ja prvi korak!“
„Molim?!“ –zbunjeno su uzviknule i pogledale su se.
„Čudno, ha?“ –pokazala im je jezik. „Znala sam da to ja trebam učiniti jer se Raul jako trudio oko mene, a mene je bilo strah. Priznala sam mu sve što sam ikada osjećala prema njemu i sada smo skupa!“
„Kako super!“ –dodala je Maura.
„Napokon!“ –zahihotala je April.
„Ovo je razlog zbog duplog slavlja!“ –uzviknula je Virginia. „Nemoguće je to što si učinila, ali izgleda da je istinito!“
Joy je nasmiješeno gledala u prijateljice koje su se radovale njenoj sreći i tomu što je napokon skupila hrabrost, te priznala Raulu što osjeća prema njemu. I ona je bila jako sretna zbog toga jer se osjećala popunjeno.
Šutila je i slušala smijehove oko sebe, razne zvukove i preglasnu glazbu. Na neki način je bila sretna što je pala u komu. Shvatila je da je dobila drugu priliku kako bi mogla srediti svoj život i ispraviti razne pogreške.
Nakon nekog vremena se ispričala prijateljicama kako bi otišla do šanka jer je ponestalo alkohola. Čekajući da joj konobar donese boce, netko ju je prekinuo u promatranju prostorije.
„Lopezice, vidim da si živa!“ –dobro je poznavala taj glad, pa se naglo okrenula.
Ugledala je Kenta i uozbiljila se, a on nije skidao pogled s nje. Srce joj je ubrzano kucalo jer se prisjetila načina na kojem su se rastali i bilo joj je užasno žao zbog svega što se desilo među njima.
„Iznenađena?“ –nasmiješio se iznenada.
„Da. Nisam očekivala da ćeš ikada popričati sa mnom!“ –uzvratila je.
„Iskreno, nisam htio, ali...“
„Žao mije, Kent! Nisam... nisam htjela da se onako rastanemo!“
„Znam, Joy, ali desilo se što se trebalo dogoditi. Nema veze. Ja sam prešao preko toga!“
„Drago mi je. Možemo ostati prijatelji?“
„Možemo!“ –namignuo je. „Evo moje cure!“
Joy se okrenula i ostala je iznenađena jer je vidjela da im se Grace približava. Djevojka ju je pomalo ljutito gledala, a onda im se pridružila i poljubila Kenta, a Joy se užasno šokirala jer nije očekivala da će mu ona biti nova cura. Nakon toga joj je, Grace, ponovno uputila ljutiti pogled.
„Drago mi je što si dobro.“ –zatim joj se privližila i šapnula joju uho. „Raul te nikada neće voljeti kao mene!“
Joy ju je šokirano pogledala, a ona joj se zlobno nasmiješila, pa je poljubila dečka i otišla je od njih. Joy nije mogla vjerovati svojim ušima i mučilo ju je cijelo vrijeme isto pitanje: što ako Grace ima pravo?
„Što ti je rekla?“ –upitao je Kent.
„Da je jako sretna što te ima kao dečka.“ –odgovorila je. „Idem vani jer mi je ovdje previše zagušljivo. Vidimo se!“
Pozdravila ga je i krenula je prema vratima, pa ih je otvorila i zakoračila na ugodan i hladni zrak. Cesta, automobili, krovovi kuća i stabala su bili bijele boje zbog snijega koji je opkolio grad. Djevojka se malo udaljila od restorana, prekrižila je ruke na prsa pokušavajući se ugrijati pošto je izašla bez jakne, a vani je bilo hladnije. Podignula je pogled prema sivom nebo, a sniježne pahuljice nisu prestajale padati.
Razljutila ju je Grace njenom rečenicom toliko da nije mogla odustati od razmišljala o njoj. Pitala se da li ona ima pravo, da li je moguće da ju Raul neće zavoljeti kao što je nju volio.
„Tu si.“ –začula je Raulov glas i udarac vratima. „Hladno je. Ulazi!“
„Dolazim!“ –nije se željela okrenuti jer je znala da bi mogao primjetiti kako nije dobro.
„Zašto mislim da nešto ne štima?“ –stao je kraj nje.
„Sve je u redu. Sad ću doći!“ –odmahnula je glavom.
„Joy, dečko sam ti i zahtjevam da mi kažeš u čemu je stvar!“
„Ma u ničemu!“
„Joy!“
„Strah me!“ –uzviknula je.
„Čega?“ –zbunjeno će on.
„Da me nećeš voljeti kao što si volio Grace!“ –odmahnula je glavom gledajući ispred sebe.
„Tko ti je to rekao?“ –upitao je.
„Ona.“
„Ima pravo.“ –na njegov kratki odgovor se naglo okrenula prema njemu i šokirano je gledala u njega. „Nju nikad nisam volio, a tebe obožavam i užasno volim, Joy!“
„Nemoj me tako plašiti.“ –spustila je pogled.
„Nemaš se oko čega brinuti, oke?“ –maknuo joj je kosu s lica, podragao je i nježno joj je dragao kosu, a ona ga je snažno zagrlila. „Volim te, malena!“
djevojka se okrenula prema njemu i pogledala ga je ozbiljno. Njegove oči su bile ozbiljne i iskrene. Uzdahnula je i snažno ga je zagrlila. Znala je da mu može potpuno vjerovati i da se ne treba bojati tog osjećaja. Znala je koliko je sretna, da on nju voli kao ona njega. Onda je podignula pogled prema njemu i smiješkao joj se, pa ga je obgrlila rukama oko vrata, podignula se na prste i poljubila ga stravstveno. Raul ju je snažno zagrlio i podignuo ju je s poda, pa ju je spustio natrag na tlo. Nastavili su se ljubiti dok su sniježne paljulice padale nad gradom i nad njima.
