Drhtaj duše - 9. poglavlje
Joy je zahvalila prijateljicama na pričanju, ali rekla im je da ide doma pošto ne može više biti u školi jer se ne osjeća najbolje. Izašla je iz wca nakon što ih je zagrlila i poljubila, pa je krenula prema školski ormarićima. Zastala je kad je vidjela Adama, Raula, Ralpha i Drakea kraj ormarića. Sakrila se iza zida i poslušala je o čemu pričaju.
„Čuli smo svađu.“ –rekao je Ralph.
„Škola bruji o tome kako te ošamarila!“ –nastavio je Drake. „Posvađali ste se?“
„Malo...“ –uzvratio je vadivši knjige iz ormara.
„Imali ste nešto, jelda?“ –upitao je Adam iznenada.
Drake i Ralph su ga zbunjeno pogledali jer nisu znali čemu sada ono pitanje, a Raul ga je pogledao samo krajičkom oka. Joy je šutila. Pitala se što će odgovoriti, a i on je šutio gledajući u pod.
„Imali smo nešto...“ –progovorio je. „Bilo je jako glupo i bezciljno!“
Joy je osjećala kao da joj se srce slama. Iako je pokušavala ne razmišljati o prekrasnoj provedenoj noći na brodu otkad se vratila doma, nije mogla. Ono joj je bila najljepša noć i s najboljim dečkom. Osjetila je suze na očima. Zatvorila ih je. Ugrizla je dolnju usnicu i suze su samo počele kliziti niz njeno lice. Uzdahnula je i krenula je prema izlazu. Morala je proći kraj njih. Gledala je u pod, pokušavajući sakriti svoje mokro lice puno suza.
„Joy...“ –uzvratio je Adam.
Slučajno je podignula pogled i susrela se s Raulovim očima. Gledao ju je zbunjeno, tužno i s krivicom zbog njenih crvenih očiju pune suza, a ona ga je gledala razočarano.
„Dobro si?“ –upitao je Drake zabrinuto.
Odmahnula je glavom. Vidjela je kako je Adam zakoračio prema njoj, ali okrenula se i potrčala je prema izlazu što je brže mogla. Slučajno se okrenula kad je trčala prema automobilu. Vidjela je Adama na ulazu, ali nije se htjela zaustaviti, nego je samo na brzinu otključala auto i sjela je u njega.
Uplakana se vozila po gradu i izvan njega. Nije htjela ići doma. Nije mogla jer je znala da bi Mika tražila od nje da joj ispriča što se desilo, a ona nije previše voljela pričati o svojim osjećajima pogotovo ako su bili rođeni zbog dečka. Raul ju je previše povrijedio kad je rekao da se među njima desilo nešto glupo. Ona je njemu rekla da je sve što se desilo među njima gotovo, ali nije nikada mislila reći da je bilo glupo što su njih dvoje imali.
Iako nije mogla reći što osjeća prema njemu zbog straha, nije niti mogla biti ravnodušna prema tome što je rekao.
Dok se vozila je prošlo dosta sati, a večer se već bila spustila. Morala se vratiti doma kako se ukučani, točnije Mika, nebi brinula o njoj. Nije se baš osjećala najbolje što se trebala vratiti doma jer se htjela još voziti i smiriti kako suze nebi dolazile u njenim očima.
Parkirala je auto u garažu i onda je otišla u kuću. Ušla je spuštenog pogleda, nadajući se da nitko neće otkriti da je došla. Čula je korake. Podignula je pogled. Ugledala je Theresu. Spustila je pogled i prošla je kraj nje.
„Nešto ti se desilo da si tako tužna?“ –upitala ju je Theresa.
„Ne...“ –odgovorila je nastavivši hodati.
„Zašto onda plačeš?“ –nastavila je.
„Pusti me na miru!“ –proderala se.
Theresa je zbunjeno gledala za njom dok je ova ubrzano trčala stepenicama. Njena mačeha je slegnula ramenima i nastavila jsvojim putem. Joy je ljutito otvorila vrata svoje sobe, zalupila ih je i skočila je na krevet zagrlivši jastuk. Plakala je. Suze nije mogla zaustaviti. Znala je da osjeća previše prema Raulu i da ju zbog toga njegove riječi bole. Čula je mobitel. Nije se htjela javiti. Bolilo ju je briga tko ju je zvao, tko se brinuo za nju. Htjela je samo da je netko pusti na miru da se smiri i da prestane razmišljati o Raulu jer je znala da nema nade da među njima nečeg bude.
Slijedeći dan nije htjela ići u školu jer se nije htjela suočiti s Raulovim pogledom kako se slučajno nebi rasplakala. Ležala je u krevetu otkad se probudila. Ništa nije htjela jesti. Samo je plakala i ležala u krevetu, razmišljajući o njemu i o tome kako da ga zaboravi. Čula je kucanje na vratima. Pokrila se dekom kako bi je pustili na miru i pomislili da ona spava. Čula je korake. Netko je onda sjeo na krevet.
„Joy, znam da si budna.“ –rekao je Adam.
Otrkila se i pogledala ga je. Adam je vidio svoju najbolju prijateljicu bez šminke, natečenih očiju i crvenih.
„Molim te, ne želim nikoga kraj sebe, pa niti tebe!“ –zanijekala je Joy.
„Ne zanima me!“ –rekao je. „April je rekla da trebaš moju pomoć. Nije rekla što ti je točno, ali da idem k tebi!“
„Ne trebam ničiju pomoć!“ –dodala je i uzdahnuala.
„Zašto nisi došla u školu?“
„Bilo mi je loše.“
„Joy, tebi nikad nije bilo loše. Ne toliko da izostaneš iz škole!“
„Danas je bilo, oke?!“
„Joy, k vragu, šta ti je?! Želim znati?! Zašto si se jučer onako rasplakala?!“
„Nije bitno!“
„Zvali smo te jučer. Nisi se javljala!“
„Znam da me netko zvao. Nisam vadila mobitel iz torbice! Došla sam tek navečer doma...“
„Zašto se nisi javljala?“
„Htjela sam biti sama. Morala sam razmišljati!“
„Joy... Ja sam ovdje ako me trebaš, samo trebam znati što ti je!“
„Znam...“
„Onda mi reci u čemu je stvar? April mi je samo napomenula da se radi o Raulu!“
„April bi trebala svako toliko šutjeti!“ –nasmiješila se Joy.
„Ona ti samo želi pomoći koliko i ja.“ –uzvratio je Adam. „Šta se desilo između Raula i tebe? Valjda mi možeš reći!“
„Ne znam da li da ti kažem kad nema svrhe!“ –dodala je Joy.
„Joy, reci!“ –pogledao ju je „Oboje ste mi rekla da ste nešto imali! Nikad ti nije bilo neugodno pričati mi o nečemu!“
„Raul i ja...“ –uzdahnula je „Mi smo imali nešto više od poljupca! Izgleda da je on ljut na mene jer sam samo nestala na kad smo ušli u luku!“
„A zašto si nestala?“ –upitao ju je.
„Znaš mene Adam! Panika me počne hvatati kad mi se svidi neki dečko!“ –odmahnula je glavom. „Ali nisam ljuta na njega sada... On misli da...“
Joy je prepričavala najboljem prijatelju što joj je Raul rekao i zbog čega se loše osjeća, zbog čega nije došla u školu. Adam ju je pozorno slušao i govorio joj je da se ne treba brinuti oko ničega jer će on popričati s Raulom. Joy se nije previše slagala s njegovovom namjerom, ali znala je da ga neće uspjeti odgovoriti.Oduvijek je bio tvrdoglavom i učinio bi sve što bi zacrtao u glavu.
Nakon dugog pričanja, Adam ju je nagovorio da izađe s njim i da zajedno odu kod April koja je radila u obiteljskom restoranu. Nije trebalo previše vremena da ju nagovori, pa se spremila i krenuli su u posjet April.
Aprilina obitelj je imala restoran zvan „As“ u kojem je dolazilo puno mušterija pošto je bio, također, kafić, lijepo i moderno uređen. Večinom su imali previše posla i zbog toga je April morala pomagati.
Joy je parkirala svoje auto ispred restorana, a Adam ju je čekao ispred vratiju. Zajedno su ušli. Joy je vidjela svoju prijateljicu za šankom, a April je slučajno podignula pogled s kase.
„Dobro si, ako te Adam uspio izvući iz kuće!“ –nasmiješila se.
„Rekao sam ti da hoću!“ –uzvratio je Adam.
„Znam da možda nisam smjela spomenuti Raula, ali...“ započela je April.
„U redu je!“ –rekla je Joy. „Ovako mi je lakše jer sam pričala s njim!“
„Onda super! Znaš da su dečki glupi!“ –pogledala je u Adama. „Osim tebe, ljubavi! Nije vrijedno razbijati glavu zbog njih.“
„Vjeruj mi... znam!“ –nastavila je Joy. „Nego... imaš još ine čokoladne polačinke?“
„Naravno! Kuća časti!“ –rekla je April i nasmiješila se. „Samo vi sjednite! Dolazim odmah!“
Adam i Joy su se nasmiješili i otišli su sjesti kraj prozora. Razgovarali su čekajući da ih netko od konobara posluži.
„Oh, vidi vidi tko nam je tu!“ –prilazio im je Drake. „Joy, živa si!“
„Sumnjao si u to?“ –pogledala ga je.
„Nisi se javljala...“ –rekao je.
„Drake, našao si...“ –iznenada se pojavio Raul.
Zašutio je kad je ugledao Joy za stolom. Ona ga je krajičkom oka pogledala, a onda je maknula pogled na stol. Adam ih je oboje pogledal i uzdahnuo je dok su oni samo šutili.
„Možemo s vama?“ –upitao je Ralph. „Ne smetamo?“
„Kad ste mogli smetati?“ –nasmiješio se Adam.
„Joy, bolje si?“–upitao ju je Ralph i obrgrlio ju je rukom.
„Jesam. Imala sam privatne probleme, pa nisam htjela dolaziti u školu!“ –odgovorila je.
„Theresa gnjavi?“ –nastavio je Ralph.
„Recimo...“ –pogledala je u Raula.
Gledali su se. Raul ju je čak i nježno promatrao, a ona je odmaknula tužno pogled.
„Koliko cura ima ovdje...“ –rekao je Drake gledajući oko sebe. „Jedna ljepša od druge!“
„Cure...“ –rekao je iznenada Raul i pogledao je ozbiljno u Joy. „Cure su čudne biljke! Bude ti stalo do jedne, spavaš s njom i... kad otvoriš oči... nema je!“
„Da dečki nisu previše pijani kad spavaju s curama, onda bi primjetili da odlaze od njih!“ –uzvratila je pomalo ljutito Joy.
Adam, Ralph i Drake su ih začuđeno gledali. Adam je znao o čemu se radi i što oboje pokušavaju reći, dok Ralph i Drake nisu shvačali što se među njima dešava.
Novo i ovdje: ŽIVOT IDE DALJE
