Drhtaj duše - 16. poglavlje
Joy je sjedila kod kuće, u sobi, kraj prozora. Promatrala je kapi kiše koje su pucketale u prozor kraj njenog kreveta. Pljuštila je kiša. Bilo je jako loše vrijeme. Kad bi padala kiša bi večinom voljela sjediti kraj prozora ili vrata terase, promatrati pljusak uz laganu muziku koja joj je svirala u ušima uz pomoć njenog Ipoda. Razmišljala je kao i inaće. Dan prije je cijeli dan bila s Raulom. Družili su se pazeći na djecu njegove sestre, pa su se kasnije našli i navečer i satima su pričali. Bilo joj je drago zbog toga. Saznala je dosta stvari o njemu i shvatila je da je stvarno simpatičan i jako dobar dečko. Njih dvoje su imali lijepu prijateljsku vezu iako je ona, u dubini svojeg srca, gledala na njega kao na dečka, a ne prijatelja.
Misli su joj prekinuli koraci. Okrenula se. Ugledala je nasmiješeno Adama kraj vratiju. Izvadila je slušalice iz ušiju i dignula se sa poda.
„Čemu dugujem ovaj posjet?“ –upitala ga je nasmiješeno i sjela je na krevet.
„Došao sam vidjeti kako si.“ –odgovorio je Adam. „Dugo nisam dolazio kod tebe i malo pričao s tobom!“
„U redu...“ –pogledala ga je ozbiljno. „Nešto nije u redu, jelda?“
„Ne, ne, sve je u redu.“ –nasmiješio se. „Čemu sada to pitanje?“
„Bio si previše ozbiljan kad si to govorio, pa...“ –slegnula je ramenima. „Mislila sam da mi možda nešto trebaš reći!“
„Ne...“ –odmahnuo je glavom. „Zapravo me zanimalo gdje si jučer bila cijeli dan! Pokušavali smo te dobiti na mobitel, ali ništa.“
„Bila sam kod Raula!“ –odgovorila je osmijehom.
„Oh, oh!“ –nacerio se. „Molim? I?“
„Šta i?“ –zbunjeno će ona.
„Daj, Joy, šta je bilo među vama?“
„Ništa!“ –rekla je. „Samo smo prijatelji, Adam, ako na to ciljaš!“
„Pa... Zašto ne probaš nešto s njim?“ –upitao je.
„Zašto bi?“ –zbunjeno će ona.
„Daj, Joy, vidi se da si zaluđena njime!“ –lagano ju je odgurnuo.
„Nisam!“ –dodala je ona pomalo ljuto, ali porumenila je.
„Joy...“ –uzdahnuo je i nasmiješio se. „Zaboravljaš da te poznajem od osme godine! Valjda vidim kad ti se netko sviđa!“
„Ne sviđa, oke?!“ –dignula se i pogledala je kroz prozor samo kako mu nebi pokazala rumeno lice.
„U redu, u redu!“ –uzvratio je. „Kako je bilo?“
„Super.“ –rekla je. „Upoznala sam mu sestru. Jako je simpatična cura!“
„Da. Ralph, Drake i ja smo bili prije nekoliko dana kod njega, pa smo je u poznali!“ –nastavio je. „Super je!“
„Aha!“ –okrenula se prema njemu. „Rekla mi je da sam jako slatka i da se ne čudi što me Raul doveo kod kuće!“
„Eto, vidiš!“ –odmahnuo je glavom. „I ona vidi da ima nečega među vama!“
„Adam...“ –pogledala ga je ljutito.
„Ok. Oprosti, neću više!“ –nasmiješio se.
Joy je odmahnula glavom, nasmiješila se i sjela je kraj njega. Njih dvoje su nastavili pričati dosta dugo. Inaće su se nalazili na kavu ili u kući jednog od njih. Ponekad bi bili sami. Voljeli su pričati jedno s drugim. Bili su poput brače. Oboje su bili jedino dijete, pa su zbog toga bili jako povezani.
Bilo je kasno nedjeljno popodne. Joy je ležala na krevetu i gledala je prema terasi. Kiša je još padala, a ona nije prestajala pratiti kapljice kiše na prozoru terase otkad je Adam otišao posjetiti April. Bila je usamljena. Htjela je imati nekoga kraj sebe kao što je njen najbolji prijatelj imao. Htjela je imati osobu koja će ju zvati usred noći, pričati s njom, govoriti joj koliko joj je stalo, grliti ju pred cijelim društvom, pričati uokolo koliko je sretan s njom i koliko ju voli, a ona je bila... sama. Ugledala je mobitel kraj kreveta. Uzela ga je sa stolića i otvorila ga je. Ušla je u album sa slikama. Stigla je do slika na kojima su Raul i ona bili na brodu. Čila se tako sretnom kad je bila s njim, tako se zabavljala, osjećala se zaštićenom, a onda se zaljubila i odlučila je pobjeći od toga, pobjeći od zaljubljenosti. Suze su joj je stvorile u očima. Razmišljala je kako bi bilo da je ostala, kakav bi bio odnos između njih dvoje sada.
Netko je pokucao na vrata. Obrisala je suze i podignula je pogled. Ušle su Maura i Virginia osmijehom na licu, skočile su na njen krevet i pogledale su je.
„Slušamo!“ –nacerile su se.
„Molim?“ –zbunjeno će ona.
„Ne glupiraj se!“ –Virginia je odmahnula glavom.
„Kako je jučer bilo s Raulom?“ –upitala je Maura. „Nismo te previše puta htjele zvati kako nebismo smetale!“
„Bilo je lijepo.“ –nasmiješila se Joy i nagnula se na na zid.
„Samo to?“ –upitala je zbunjeno Virginia.
„Da. Šta si ti očekivala?“ –pogledala ju je osmijehom.
„Očekivala sam ovo: bilo nam je savršeno, poljubili smo se, opametila sam se i ipak smo odlučili biti skupa!“ –nacerila se ona.
„Molim?!“ –viknula je nasmiješivši se.
„Daj, Joy, pa koliko vam treba!“ –prodrmala ju je Maura. „Vas dvoje ste od jutra do večeri bili zajedno i ništa niste pokušali?!“
„Ništa...“ –odmahnula je glavom.
„Rekla sam ti da neće!“ –uzvratila je Virginia. „Duguješ mi deset dolara!“
„Vi se to kladite na moje ljubavne probleme?!“ –zbunjeno će Joy.
„Da!“ –klimnule su glavom.
„Čekamo da se opametiš i nešto pokušaš s njim!“ –nastavila je Maura. „Jednostavno se vidi iz daljine da ste zagrijani! Vjeruj mi, ovakve poglede nismo vidjeli niti kad ste bili na brodu!“
„Pa?“ –Joy ih je obje pogledala.
„Živcira me kad se ponašaš tako glupo!“ –uzdahnula je Virginia. „Zašto nešto ne pokušaš? Zašto si mogla na brodu, a sada ne?“
„Jer se jednostavno stvari mjenjaju!“ –dodala je ona. „Nemojmo o meni, molim vas! Maura... Nisam stigla pričati s tobom! Kakvo je to ljubakanje s Ralphom?!“
„Pa...“ –porumenila je. „Nije važno!“
„Maura, i mene zanima, zato izvoli izlajati oke?!“ –napala ju je Virginia.
„Ne znam! Oboje smo popili čašu više, počeli smo plesati i... došlo je do poljupca!“ –odgovorila je Maura.
„I?“ –uzviknule su Virginia i Joy.
„I?“ –zbunjeno će Maura.
„I?!“ –viknule su oboje.
„Ma i što?!“ –pogledala ih je još zbunjenije.
„Glupačo!“ –uzdahnula je Joy.
„Bit' će nečeg između vas dvoje?“ –upitala je Virginia.
„Tko zna!“ –slegnula je ramenima. „Jučer smo se ponašali kao da se ništa nije dogodilo, pa nebih znala...“
„Ma bit' će nešto!“ –nasmiješila se Joy. „Imam takav osjećaj!“
„Ne znam, rekla sam.“ –nasmiješila se Maura.
„Ako ne, ću ja pričati s njim!“ –dodala je ona. „Dečko je zagrijan za tebe već neko vrijeme, ali preglup je da nešto pokuša!“
„Nemoj pričati s njim, molim te!“ –mahala je rukama.
„Neka priča!“ –nastavila je Virginia. „Ne želiš sigurno biti poput Joy i ostati bez dečka svog života?“
„Da, nemoj biti poput mene.“ –Joy je namignula Virginiji.
„Dobro, dobro... Pričaj s njim!“ –uzdahnula je.
Virginia i Joy su se pogledale, dale su si pet i počele su se smijati dok ih je Maura gledala osmijehom na licu. Nakon dugosatnog pričala, odlučile su pogledati filmove pošto je Joy imala i televiziju u sobi. Naravno, odlučile su se za romantične filmove na kojima su sve tri plakale kad bi dečko i cura prekinuli, posvađali bi se ili im je netko smijestio kako nebi bili skupa. Bile su dosta osjećajne djevojke iako se to nebi reklo iz prvog pogleda jer su uvijek sakrivale tu svoju veliku manu. Nisu previše voljele pokazivati svoju tugu niti povrijeđenost kako ih netko nebi otrkio. Večinom su bile vesele, a svoje probleme bi rješavale kod kuće.
Novi post na: ŽIVOT IDE DALJE
