Drhtaj duše - 26. poglavlje
April je sjedila ispred škole. Bila je sama, a došla je prerano. Iako nije htjela doći ni ono jutro u školu, mama ju je nagovorila. Rekla joj je da treba nastaviti sa svojim životom iako Adama više nema u njemu. Zamišljeno je gledala u pod. Bila je tužna. Pitala se kako će moći nastaviti bez Adama. Ipak, skoro tri godine veze nije malo, a pogotovo sada kad čeka njegovo dijete. Nije ga htjela pobaciti. Bilo je neplanirano zatrudnijeti s njim, ali mislila je da je abortus nehumano i jednostavno nije mogla poslušati Adama iako je znala da bi ga tada imala.
„Što radiš ovdje ovako rano?“ –upitao ju je muški glas.
Okrenula se. Vidjela je Adama. Gledao ju je svojim tamnim očima. Bio je ozbiljan i pomalo začuđen. Djevojka je spustila pogled, dignula se i krenula je prema školskom ulazu. Htjela se maknuti od njega što prije. Osjećala je moguće suze koje su mogle prokliziti niz njeno lice.
„Čekaj, čekaj!“ –potrčao je ispred nje.
„Ne želim. Samo me pusti, oke?“ –gledala je u pod.
„Ne, April!“ –odmahnuo je glavom i stavio je ruke na njena ramena. „Moramo pričati!“
„Mislim da si mi već rekao što trebaš!“ –maknula mu je ruke i nastavila je dalje.
„Nisam!“ –povukao ju je za ruku. „Zašto si prekinula sa mnom zbog ragbija?“
„Nisi li to htio, ha?“ –odmahnula je glavom. „Nisi li htio život bez dijeteta sada?“
„Jesam...“ –klimnuo je glavom.
„Pa onda zašto me uopče pitaš takve stvari?!“ –viknula je uplakano April.
„April...“ –prodrmao ju je Adam. „Ako zbog glupog ragbija mogu tebe izgubiti, onda ću odustati od njega!“
„Molim?!“ –zbunjeno će April.
„Važna si mi previše, April! Ne mogu te pustiti od sebe.“ –rekao je. „Odustat ću od ragbija, ako želiš...“
„Pa ne želim da to napraviš, budalo!“ –udarila ga je.
„Šta onda želiš?“ –upitao ju je. „Kako te mogu vratiti?“
„Želim da budeš uz mene, Adam...“ –uzdahnula je. „Samo to želim!“
„U redu... Budi sigurna u to da ću biti uz tebe...“ –približio joj je u poljubio ju je u čelo. „Vjeruj mi! Bit' ću uvijek uz tebe!“
Djevojka je podignula pogled, obgrlila ga je oko vrata i poljubila ga je. On ju je snažno zagrlio i podignuo ju je s poda uzvrativši joj poljubac.
„To znaći da ste se pomirili?“ –prekinula je Virginia.
„Da!“ –odgovorili su nasmiješeno.
„Ma kako sam happy!“ –zagrlila ih je oboje.
„Rekla sam vam ja da će oni biti opet skupa.“ –nastavila je Maura.
„Pa moglo se očekivati. Tu nam nitko ništa nije trebao govoriti!“ –dodao je Ralph.
„Kako mi je drago zbog vas dvoje!“ –nasmiješio se Drake. „Nisam za veze, al za vas dvoje jesam!“
„Ma šta ste vas dvoje prekinuli?“ –zbunjeno će Raul. „Nisam ni znao!“
„Ma... Recimo da smo bili udaljeni samo jedan dan jedno od drugoga!“ –Adam je obgrlio djevojku jednom rukom. „Iskreno... Joy me opametila!“
„Joy?“ –začudio se Raul.
„Aha...“ –klimnuo je glavom. „Došla mi je reći nekoliko pametnih stvari!“
„Super...“ –Raul je pogledao u pod.
„Čula sam da ta Joy večinom spaja ljude!“ –uzvratila je Grace.
Društvo je klimnulo glavom. Primjetili su kako je Raul zamišljen, ali nastavili su pričali o raznim stvarima kao o zabavama, o utakmicama koje su uskoro trebale doći, itd. Joy još nije bila s njima. Ostali su predpostavili da je zaspala ili da će kasnije doći u školu.
„Oh, čovječe...“ –uzvratila je Virginia.
Društvo je pogledalo u nju. Imala je zbunjeni i začuđeni izraz lica. Okrenuli su se i oni su se također šokirali. Joy je hodala kraj Kenta. Bila je nasmiješena, vesela, a on ju je grlio jednom rukom. Oboje su bili jako sretni. Cijelo društvo je moglo primjetiti na njoj osmijeh kojeg dugo nisu vidjeli. Odjednom ju je Kent zagrlio, a svi su se blokirali. Nisu mogli vjerovati svojim očima. Nije im bilo jasno kako to da se Joy ljubila s njim pred cijelom šklom. Gledali su zbunjeno jedno u drugoga. Adam je primjetio Raulovo lice. Primjetio je kako mu nije bilo svejedno i kako je imao pomalo ljutit izraz lica. Okrenuo se prema Joy, koja je dolazila s Kentom.
„Hej, ekipo!“ –nasmiješeno ih je pozdravila.
„H-Hej...“ –prmrmljali su.
Atmosfera je bila pomalo čudna. Društvo je gledalo prvo u Kenta i njihovu prijateljicu, a onda u jedne i druge. Joy je bila zbunjena jer nije shvaćala zbog čega se oni ponašaju tako čudno.
„Grace, ovo je moj dečko!“ –Joy je predstavila svoga dečka.
„Dečko....?!“ –uzviknuli su njeni prijatelji.
„Da, moj dečko!“ –klimnula je glavom. „Od jučer smo skupa...“
„Divno...“ –promrmljala je Virginia. „Pa... Drago mi je zbog vas!“
„Drago mi je!“ –Kent je nasmiješeno gledao u Grace.
„I meni!“ –nasmiješila se i ona njemu.
„Kakvo iznenađenje!“ –nacerila se April.
„Iskreno...“ –uzvratila je Maura. „Nikad nebi očekivala da ćete vas dvoje ikada biti skupa!“
„Znam...“ –rekao je Kent. „Ali... Evo, skupa smo!“
„Drago mi je zbog vas!“ –pogledao ih je Ralph.
„Da.“ –Drake je klimnuo glavom. „Bilo je i vrijeme da si Joy nađe nekoga!“
„Šuti!“ –Joy ga je nasmiješeno gurnula.
„Da...“ –nasmiješio se Adam. „Barem je ona našla nekoga!“
„Oh... Meni je ovako odlično, vjeruj mi!“ –dodao je Drake.
Društvo se počelo smijati. Joy se nasmiješila. Primjetila je kako je njeno društvo odmah prihvatilo Kenta i bilo joj je jako drago zbog toga. Slučajno je pogledala u Raula. Promatrao ju je ozbiljno. Grace je stajala kraj njega, smijala se i pričala je nešto s Kentom, a njih dvoje su se pogledali. Oboje su bili ozbiljni, a u očima su mogli vidjeti tugu. Pomaknuli su pogled jedno s drugoga tek kad je zvonilo za početak nastavek.
Društvo se moralo gurati kroz ekipu kako bi ušli u školu. Svi su odjednom počeli ulaziti pošto je zvonilo za početak nastave, pa su se hodnici punili učenicima. U gomilu ljudi netko je gurno Joy u Raula, a on se nagnuo na školske ormariće. Gledali su jedno u drugog. Raul je osjećao ubrzane otkucaje Joynog srca, a ona njegove. Oboje su bili zbunjeni. Nisu znali što učiniti u onom trenutku, ali pogledali su oko sebe i slučaju da vide Kenta i Grace. Nigdje ih nije bilo. Predpostavili su da su ušli u razred pošto ju se hodnici polako praznicli.
„Drago mi je...“ –promrmljao je Raul.
„Molim?“ –upitala ga je zbunjeno Joy.
„Drago mi je što si s... Kentom!“ –odgovorio je.
„Hvala...“ –uzvratila je. „I meni je drago zbog Grace i tebe!“
„Ok...“ –klimnuo je glavom.
Gledali su još neko vrijeme. Iako nisu smijeli, uživali su u onim pogledima i u zagrljaju. Još je ona bila nagnuta na nega i gledala ga je u tamne oči, a on ju je i dalje grlio i gledao u one prekrasne plave oči. Odmaknuli su se jedno od drugoga. Znali su da su trebali. Polako i u tišini su krenuli prema razredu pošto nikoga više nije bilo u hodniku.
„Kako to da si baš njega izabrala?“ –zastao je Raul.
„Čemu sada to pitanje?“ –zbunjeno će Joy.
„Pa zanima me.“ –dodao je on.
„Ne trebaju te zanimati tuđe stvari!“ –ljutito je pogledala ispred sebe.
„Zanima me!“ –okrenuo ju je prema sebi. „Zanima me zašto baš njega od svih dečkiju iz škole!“
„Ne tiče te se, Raul!“ –odgurnula ga je od sebe.
„Imam pravo znati, Joy!“
„Zašto?“
„Jer... Imam pravo! Sviđa li ti se on?“
„Da, sviđa mi se, ako te baš toliko zanima!“
„Pa zanima me! Koliko ti se sviđa?“
„Dovoljno da budem s njim!“
„A zašto mi nikad nisi pričala o njemu?“
„A zašto mi ti nikada nisi pričao o tome da se misliš vratiti s bivšom curom?“
Raul je zašutio. Bio je ljut, ali nije mogao odgovoriti na ono pitanje. Gledao je u Joy koja je bila također jako ljuta. Odmahnula je glavom. Nije se htjela previše zadržavati s njim pošto je znala da bi se mogla nastaviti svađati s njim. Otvorila je vrata učionice u kojoj je imala nastavu. Učenici i profesorica su gledali za njom. Kent je bio pomalo zbunjen što je ušla tek desetak minuta nakon zvona. Prošla je kraj njega, nasmiješila se i sjela je za svojim stolom. Odmah nakon nje je ulazio Raul. Ostali su i u njega zbunjeno gledali, a Kent je pogledao sumnjičavo u njega. Raul mu je uputio samo ljutit pogled, nakon čega je sjeo za svojim stolom i ljutito gledao ispred sebe. Virginia, April i Maura su se krajičkom oka gledale. Predpostavile su da su njih dvoje ostali sami i da su se prepirali, prema njihovim ljutitim pogledima.
